Category Archives: slow life

Utjecaj pive na orijentaciju

Nakon one pive jučer, došao sam na genijalnu ideju posjetit konačno i istočni vrh. Na karti izgleda sve divno i krasno, a uživo je isto tako, samo kaj nije baš ravno k’o na slici. Umjesto da skrenem lijevo, spustim se k’o svi normalni ljudi i za 10 minuta sam u civilizaciji, piva me navela na drugu stranu (crvena točka):

Kod šumarske kućice sam se uspio prvi put izgubit, išao lijevo na križanju staze (kud ne ide nitko, svi se zvijeri paze), vratio se nazad, pa malo kroz šumu do vrha:

Sve je super, osim kaj je staza za pješake, uska i puno je kamena na vrhu. Idem dalje prema uzletištu za paraglajdere, skrećem opet na krivu stranu, pa se vraćam i tako. Kriva je piva.

Naravno da sam odavde otišal opet na krivu stranu, vratil se nakon par minuta i sad se samo trebam spustit nizbrdo. Ništa lakše. Osim kaj sam zaboravil skrenut, pa se moral vraćat…I onda konačno, civizacija. Sad se više neću izgubit. Znam di sam, znam kud idem.

I onda odnikud se stvori natpis “Music ranch- cuga, klopa, otvoreni smo vikendom”. Imate pive? Imamo. Odlično. Pijuckam, pričamo pomalo, “možeš leć iza ako si umoran”, mislim si “nemoj me jebat, ne izgledam valjda tak loše”, al sam pristojan jer su normalni ljudi. Vidi se po tom kaj je motor parkiran pod drvetom, mislim da je bio Intruder ili tak nešto.

Nakon četvrte, uspijevam izvadit korijenje i krenut prema doma. Živost me napustila negde kod Nedeljanca, fala Bogu, nema više puno do doma. Dolazim uz par novonormalnih horora, al danas neć o tome. Nek si jebu mater fašističku.

Sve usput i pomalo

Opet rano jutro, sunce na prozorčiću, kava, zadnje kapi mlijeka idu u kavu, nekako ih poštujem više nego kad je flaša puna i srčem kavu sat i pol vremena. Već je pol 8, uskoro je vreme za drugu,a trebalo bi prije navratit na mljekomat…usput idem pogledat je l’ mi se djetešce probudilo, podivanili se pomalo i dogovorili da se čujemo kasnije. Već mu je vreme za “školu” (online).

Nakon mljekomata, opet “genijalna” ideja: idem vidit je l’ ima kaj na Pimpek placu (službeno Mali plac), kupujem povrće, danas bu za ručak kelj s krumpirom. Ak ispadne super dobro ili super loše, možda bude na netu…

Usput (opet) mogao bi stat na kavu kod rampe. Nakon treće pive, idem doma, pripremam ručak i dopisujem se sa zdravstvenim ustanovama, više kasnije, kad dobijem malo više štofa. Spojler: Drugarica na telefonu poznate zdravstvene ustanove veli da ne zna tko je Hipokrat. K’o da idem kod mehaničara koji ne zna Getribu- idem dalje.

Kelj još nije zagoril, pa svršavam dok sam u prednosti…