Category Archives: izlet

Utjecaj pive na orijentaciju

Nakon one pive jučer, došao sam na genijalnu ideju posjetit konačno i istočni vrh. Na karti izgleda sve divno i krasno, a uživo je isto tako, samo kaj nije baš ravno k’o na slici. Umjesto da skrenem lijevo, spustim se k’o svi normalni ljudi i za 10 minuta sam u civilizaciji, piva me navela na drugu stranu (crvena točka):

Kod šumarske kućice sam se uspio prvi put izgubit, išao lijevo na križanju staze (kud ne ide nitko, svi se zvijeri paze), vratio se nazad, pa malo kroz šumu do vrha:

Sve je super, osim kaj je staza za pješake, uska i puno je kamena na vrhu. Idem dalje prema uzletištu za paraglajdere, skrećem opet na krivu stranu, pa se vraćam i tako. Kriva je piva.

Naravno da sam odavde otišal opet na krivu stranu, vratil se nakon par minuta i sad se samo trebam spustit nizbrdo. Ništa lakše. Osim kaj sam zaboravil skrenut, pa se moral vraćat…I onda konačno, civizacija. Sad se više neću izgubit. Znam di sam, znam kud idem.

I onda odnikud se stvori natpis “Music ranch- cuga, klopa, otvoreni smo vikendom”. Imate pive? Imamo. Odlično. Pijuckam, pričamo pomalo, “možeš leć iza ako si umoran”, mislim si “nemoj me jebat, ne izgledam valjda tak loše”, al sam pristojan jer su normalni ljudi. Vidi se po tom kaj je motor parkiran pod drvetom, mislim da je bio Intruder ili tak nešto.

Nakon četvrte, uspijevam izvadit korijenje i krenut prema doma. Živost me napustila negde kod Nedeljanca, fala Bogu, nema više puno do doma. Dolazim uz par novonormalnih horora, al danas neć o tome. Nek si jebu mater fašističku.

Terapija

Budim se ujutro oko pol 6, malo kasnije nego inače. Baš danas kad sam dogovoril posjet kod psihijatra rano ujutro. Idem biciklom do Čakovca, pa poslije nastavljam. Razgovor kratak, nema se tu kaj puno popravit, samo konstatiramo stanje…

Idem dalje prema međimurskim bregima, punim baterije i usput (na žalost) razmišljam: otvaraju restorane, ali birtije ne, jer higijena u birtijama nije na dovoljno visokoj razini. U međuvremenu testiraju ljude na parkiralištu (“Arena” Varaždin) i cijepe po sportskim dvoranama (mislim na “Arenu” Zagreb). Jebe lud zbunjenog. Zbunjen jesam, a i na putu prema ludilu. Bit će zanimljivo…

Stajem na kavu na Železnoj Gori, vrh brega, kava je super, kafić je “biker friendly”, al je malo predaleko samo za na kavu. Kad mi je pun kurac svega, odem na međimurske brege. Tko tam ne može odmorit živce, bojim se da mu nema pomoći.

Danas će, izgleda bit dobro, čipovi se ne pregrijavaju više, a sutra kak Bog da…

Fejk more u fejk pandemiji

Kad padnu sve maske

Skakat će se s daske

U bazen bez vode

neki propali gen x bend

Rekli su Norvežani na prognozi da nebu kiše danas. Pa idemo na Aquacity smočiti noge. Aquacity je varaždinski bajer, za one koji ne znaju. Za one koji ne znaju kaj je bajer, jebiga…

Ove godine, umjesto živice, posađena je higijenska željezna ograda s betonskim temeljima koja se prekrasno uklapa u krajolik, a sigurno je nešto kapnulo u džep nečijem pajdi, rođi, a možda i kumu. A kako je kumstvo i prijateljstvo popularno u Hrvatskoj, netko je došao na genijalnu ideju izvaditi seljačke drvene klupe i posaditi nove, solarne, s USB-om. Jer prioriteti su bitni.
Nakon 3 minute kupanja, bježim van, sunčam se, čitam knjigu Zvonka Bušića “Zdravo oko – sjećanja”. Zanimljiva knjiga, puno informacija, nastavljam za par dana kad mi se slegne.

fejk more, zamjenska stina i maslina s greškom

Moram stvarno počet pisat o kuhanju…kuham svaki dan, jedamput u tjedan dana će nešto ispast dobro…valjda. O plandemiji, nema smisla… tko ima 2 grama mozga skužio je pred godinu dana da tu nešto ne štima. Želim ostati normalan. Ili bar asimptomatski lud.

Stari panj ili (skoro pa) selfie

Ovaj tjedan sam između ostalog saznao da se s WordPressom mogu veliki novci mlatit, bar onaj tko zna znanje. A najbitnije od svih znanja je znat ministra ili neku sličnu spodobu.

Petak.Konačno normalno vreme, idem van. Opet isti breg, trebalo bi malo promenit… Potok žubori, ptičice pjevaju, šuma prolistala – i nema ljudi. Sve kaj treba za savršen odmor…
Prvi kvar ove godine: mjenjač se nekako uspio pomaknuti tako da struže po kotaču… U Filićevom domu gazda Srećko i njegovi suradnici nemaju imbus 5 ili 6, ali imaju čekić. Nema toga kaj dobar čekić ne može popravit.

Star i lud ili mlad i novo nenormalan?

Nema me jer ne znam kaj više reći o trenutnim “aktualnim događanjima”,jer ponavljanje nije majka znanja nego sviranje kurcu. Bar sad, dok je 80% Hrvata i ostalih narodnosti zombiji koji mrtvi hodaju po svetom hrvatskom tlu; ugrožavaju ih pošteni, zdravi i domoljubni Hrvati, a spašavaju ih masoni, maskirane komunjare, “bivši” suradnici tajnih službi i lopovi svih vrsta…evo opet počinjem. Danas nešto drugačije.

Ne previše,bez brige. Samo počinjem od kraja, jer me oprala kišica, pa počinjem čist, na izvoru mladosti. Hvala Bogu, kiša me nije oprala putem, pa idem usput uzet mlijeko na automat, 5 minuta više-manje, valjda neće padat….Ipak je počelo, ne pada jako, a i zombiji ne vole kišu, nema ih puno vani…

Izvor mladosti

Nakon neopreznog otvaranja sezone jednu nedjelju na Pokojcu, obavezno obilazim planinarske domove preko tjedna. Zahvaljujući situaciji, vremena ima, volje isto, a i dobro je za živce. Danas sam krenul prvi put ove godine na Kalnik. Šume prolistale, ptice pričaju pizdarije, a ako dobro naćulite uši, tu i tamo se čuje sirenski zov motorke…I da, i dalje pozdravljam pese po cesti. Još uvijek ne razumijem kaj laju…A evo i par slika:

Kad je čovjek lud, sve može biti zadovoljstvo. A drugi put ću nešto kuvat, vjerojatno. Da nisam dosadan…

Službeni početak sezone

Odlučio sam danas,u svojoj bezgraničnoj mudrosti, otvoriti sezonu bicikliranja izletom na Pokojec. Sunčano, malo vjetra, prekrasna vožnja do skretanja u šumu. Dosta blata po putu, al’ nema veze, idemo dalje, to smo i očekivali.Malo dalje, više parkiranih auti nego pred Kauflandom. To baš i nismo očekivali, al’ ajde. Nek se jebu, ništa mi neće ovi dan pokvarit.

Neće kurac. Na bregu ljudi k’o dreka, al valjda sam zaboravio da je nedelja…Smiri se, sve je dobro.

To jest, bilo je dok nisam videl genijalce s maskama. U šumi, na friškom zraku?! Tih par idiota su mi sjebali cijelu koncepciju izleta. Pobral sam se za 5 minuta nazad. Znam da sam star kad se sjećam da se nekad govorilo “odi na friški zrak, to ti je zdravo”.

Al dobro. Sreća nije u cilju, nego u putovanju.

Kauboj na železnom konju

Moj grad je prekrasan, ali je pun kretena. Prepoznaju se po tome da nose nekakve krpe na čvaljama. Sve više si mislim da bacit atomsku bombu na grad i nije takav zločin ako je grad pun idiota kao Varaždin.

Malo sam živčan (je l’ se vidi ;-D?), pa sam uzeo terapiju sjedanja na bicikl i otišao na Ravnu goru; da se malo maknem od ovih humanoida s početka. A na bregu ljudi k’o na korzu. Nisu nosili maske, pa su prihvatljivi…

panorama s uzletišta za paragliding
Željezni konj , uredno opran nakon jahanja